Kako do posla u Norveškoj

Kada mi zaintersovani dođu na prvi čas, ili da se raspitaju o kursu, volim sa njima da popričam o par tema, tipa: koja je vaša struka? Da li slučajno posedujete ili imate uslova za pasoš Evropske Unije (i onda bude, a što to, Norveška nije u EU…)? I najvažnije, kako izgleda vaša radna nedelja, tj. koliko ste vremena zaista spremni posvetiti kursu?

Zašto je sve to u stvari važno?

Za nas, koji smo tu da vas uvedemo u jezik i olakšamo vam učenje, odgovor na pitanja o gore navedena tri polazna faktora daje nam mogućnost da procenimo vaše šanse i da vam ukažemo na to šta je potrebno da uradite da bi se one povećale.

Vama je potrebno da se fokusirate na ono što je zaista važno. Ne možete kontrolisati norveško tržište rada, ali postoje stvari koje jesu u domenu vašeg uticaja.

Norveška na prvom mestu zapošljava sopstvene građane. Srećom po državljane ostalih zemalja, njihovi kapaciteti jesu ovde manjkavi, što znači da u igru već decenijama ulaze i svi ostali. Pri tome, građani EU imaju prednost u odnosu na nas zbog dogovora koji je Norveška potpisala sa Zajednicom. Ako ste građanin Srbije ili Moldavije, morate da pružite nešto više da biste i dalje bili konkurentni u trci, pošto u suprotnom koštate državu dodatnog novca.

Ovo je momenat gde građani ne-EU zemalja vide svoju šansu. Nažalost, u Srbiji je dosta visokoobrazovanih kadrova i kvalifikovanih zanatlija koji, nezadovoljni svojim životnim i radnim uslovima ovde, žele svoju sreću potražiti na drugom mestu. I Norveška, država blagostanja, može upravo biti odgovor na njihove želje.

Pogledajte 3 bitna faktora – struku, državljanstvo, i nivo znanja norveškog jezika, i vidite na koji od njih najrealnije možete uticati.norveški

Iako ima mnogo i blistavih i deprimirajućih primera, ipak je manje onih koji su zaista uložili truda, vremena i novca (dakle, nisu odustali brzo – iako je „odustati brzo“ vrlo relativna stvar), a da nisu nekako došli došli do svoje prve šanse u Norveškoj. Bez obzira što uvek neka prepreka postoji. Specijalni pedagog – defektolog sa srpskim pasošem, ali bogatim radnim iskustvom i odličnim B2 norveškim (govori tečno) može dobiti svoju šansu, kao i pedijatar. Električar sa  EU pasošem se može snaći i sa nižim nivoom jezika, jedva boljim od osnovnog, ako se u svakodnevnom govoru sporazumeva bez većih problema. Novinar ili pravnik sa EU pasošem možda nemaju relevantne kvalifikacije, ali će zbog administrativnih olakšica naći priliku ako su mu jezičke sposobnosti gotovo na nivou izvornog govornika.

Sa druge strane, ako ste pravnik ili ekonomista sa pasošem Srbije, a niste, iz ovih ili onih (često vrlo opravdanih) razloga, spremni da uložite napor ni da redovno radite domaće zadatke, a kamoli da se latite svih onih dodatnih pomoćnih materijala, snimaka, web sajtova, i svega onog što vam profesor i škola rado daju da bi vam pomogli da povećate svoje šanse… e, onda razmislite dvaput J

Norveška ne mrda nikud. Prođite kurseve. Savladajte osnove (A1-A2). Slušajte šta vam predavači govore. Danas jeste lakše nego ikad naučiti strani jezik. Slušajte klipove. Gledajte filmove s titlom. Pa sa norveškim titlom. Pa bez titla. Budite zahvalni zbog besplatnih web resursa. Krenite na B1. Učite reči. Ponavljajte. Govorite, govorite, govorite. Interesujte se za žargon svoje struke. Čitajte knjige. Gledajte serije. Govorite više. Pišite, pišite, budite zaista pismeni. Opet se zahvalite internetu.

Položite Norskprøve 3, ili već onaj ispit koji se od vas traži. Onda čitajte sajtove za traženje posla. Pripremite cv. Pripremite se za eventualni razgovor preko skype-a. I za prvih par neuspeha, kod većine je bilo tako. Nemojte klonuti duhom. Kontaktirajte direktno poslodavce. Komune. HR agencije. Aktivirajte se na Linked-Inu. Budite uporni.

Norveška ne mrda nikud.

 

Autor teksta:

Milana Vrgović  Ćosić

Profesor norveškog i engleskog jezika

0 comments

Write a Comment

Fields with * are required


− 5 = tri