Saveti profesora roditeljima

* Najbliža škola vašem domu ne znači da je i najbolja.  Iako je roditeljima teško da pored svih obaveza dovoze i odvoze     decu , ipak  se treba odlučiti za NAJBOLJU školu, a ne za najbližu.

* Jeftino ne znaci i kvalitetno. Potrebno je raspitati se o stručnosti kadra tj., da li su kvalifikovani za rad sa decom, da li imaju odgovarajuće diplome   referentnih institucija koje verifikuju znanje i stručnost, kao i odgovarajuće iskustvo u nastavi.

* Broj dece u grupi ne bi trebalo da prelazi 6.

* Ne dozvoliti deci da odustanu. Nakon odeređenog vremena učenja, programi postaju zahtevniji i deca traže način da izbegnu obavezu učenja   stranog jezika. Treba biti dosledan i pregurati taj period zasićenja da bi se došlo do željenog cilja odnosto željenog znanja. U tom slučaju jako je  važno biti u komunikaciji sa profesorom i zajedničkim naporima pregurati krizu i dete ponovo motivisati i zainteresovati.

* Profesori bi trebalo da vas obaveštavaju o napredovanju dece u  pismenoj i u usmenoj formi.

Zablude o jezicima

* Ovo su najčešće zablude koje se mogu čuti o stranim jezicima.

“Nemački je bas ružan jezik a francuski lep”

* Ne postoje lepi i ružni jezici. Svi imaju svoju čar na poseban način.

“Francuski je težak, a engleski lak”

* Jos jedna zabluda o jezicima . Nema lakog i teškog jezika. Za  učenje  bilo kog jezika je potrebno uložiti puno truda, rada i dosta vremena.

,,Naučite engleski za 20 dana”

* Naučiti neki jezik za samo 20 dana je nemoguće. Za 20 dana se može steći neka osnova, savladati osnovne gramatičke strukture, ovladati osnovnim    rečnikom, upoznati se sa fonološkom strukturom tog jezika. Učenje stranog jezika je ipak duži proces.

“Ja bih neki kurs, ali gde ima samo konverzacije, neću gramatiku. To je nepotrebno i dosadno”

* Jezik je sistem koji se mora savladati  sistematizovano od početka do kraja. Savladavanje gramatičkih, morfoloških, fonoloških struktura jezika je  neophodna da bi se uopšte moglo komunicirati. Nastava stranih jezika je koncipirana tako da pokriva sve jezičke veštine. Forsiranje samo jedne    veštine, npr. komunikacije, a zapostavljanje ostalih, je pre svega neučinkovito i pogrešno.